Spremamo se da putujemo u Istanbul, pa malo pregledavam po internetu šta to imaju u ponudi da se jede. E, imaju svašta i sve mi se dopada.
Danas sam napravila čuveni turski sutlijaš, evo ga recept:
Jedna šolja sredne veličine, pirinča kuva se sa tri iste takve šolje vode.
Kada je pirinač skoro gotov doda se 1,5 šolja mleka, suvo groždje, vanil šećer i 7 kašika šećera. Kuva se još par minuta, i kada vidimo da je zrno skuvano, dodamo polovinu praška za puding, od vanile. Dobro promešamo, i to je to.
Heljda ne spada u grupi žitarica, ne sadrži gluten, već sadrži protein koji je sličan glutenu. Nazivaju je i crnim žitom, a ustvari je zeljasta biljka, srodna biljci rabarbara. Semenka se sastoi iz dva dela, unutrašnje zrnce koje se koristi u ishrani i spoljna ljuspa, opna koja se koristi za punjenje jastuka.
Očišćeno zrno od ljuspe, sadrži obilje minerala i vitamina, ugljene hidrate, belančevine, protein,
U ishrani koristimo, zrno za pravljene razna variva i brašno.
Malo sam kašljala, pa sam krenula u potragu za prirodnim lekom. Prepuno članaka i recepata na internetu, ali mi se ovaj činio najjednostavnijim. Na Somborskoj pijaci je jedan prodavac crne rotkve stavio karton sa natpisom " KADA LEKAR KAŽE GOTOVO JE". Što u prevodu znači, ako ti crna rotkva ne pomogne, neće ništa...
O, ovim klicama sam već pisala ali nije na odmet da se podsetimo. Uradila sam par fotografija od semenke pa do woka.
Možete da ih jedete već posle dva dana, a da bi narasle ovoliko potrebno im je nedelju dana, znanje, iskustvo i ljubav prema semenkama, inače nema ništa od klica :-)
Jedite ih sveže, kratko propržene, kao dodatak raznim salatama, stavite na sedviče.... ma, svakako ih jedite.
Izdinstajte veću glavicu crnog luka i dodajte sojine ljuspice prethodno natopljene u vodi, oko 150 grama. Promešajte, stavite mleveni biber, posolite i dodate neko začinsko bilje, koje ide u sosove za špagete.
Ja sam dete odraslo u poljoprivrednom kraju u Makedoniji, tačnije tamo gde su najveći proizvodjači paradajza. To je Drenovo, opština Tikveš.
Moji roditelji su imali osrednju njivu na kojoj smo gajili paradajz za naše potrebe a i za pijacu. Pamtim da, paradajz kada sazreje ako se za par dana ne ubere prvo popuca od zrelosti, pa onda počne da trune. Ako se na vreme ubere i odnese kući, takodje za par dana počne da trune. Tako je bilo sa svim vrstama voća i povrća. O ukusima da i ne govorim.
Ove jeseni, pa sve do sada u Novembru, pobrala sam iz moje bašte poveću količinu, ljutih papričica, raznog oblika i ljutine.
Volim ljuto i to baš ljuto, ljuto i ne smeta mi uopšte, već mi mnogo prija.
Ključni sastojak ljutih paprika je capsaicin, za koji naučnici tvrde da je odličan kod srčanih obolenja i cirkulacije. O tome koliko je važan sastojak kapsaicin imate da pročitate brojne članke na googlu.
Hipokrat je rekao: “Neka ti hrana bude lek, a tvoj lek neka ti bude hrana”.
Tako je meni danas došlo intuitivno da u povrtnu supu iseckam malo ljutih papričica – feferona, čili. U svojoj organskoj bašti imam više vrsta ljutih papričica i mnogo ih volim. Koristim ih redovno u svojoj ishrani, za doručak, ručak i večeru. Nezamislivo mi je da obrok bude bez ljutih paprika.
Ovih dana imam prehladu i ljutina mi veoma odgovara za sinuse. Eksperiment sa supom je dao odlične rezultate: za par minuta sam prodisala na nos!
